Blagajna


Ovaj modul omogućava unos promjena vezanih za promet gotovinom i raznim ekvivalentima gotovine. Automatski se generišu dokumenti – temeljnice za uplatu / isplatu. Generisani dokumenti imaju svoj hronološki broj nastajanja u blagajničkom dnevniku. Modul je direktno povezan na glavnu knjigu.

Osnovne funkcije modula:

ŠIFARNICI
VRSTA BLAGAJNE
BLAGAJNE
VRSTE TEMELJNICA
VRSTE TRANSAKCIJA
BLAGAJNIČKI DNEVNIK
UNOS TRANSAKCIJA
ŠTAMPA TRANSAKCIJA


ZAKLJUČAK BLAGAJNIČKOG DNEVNIKA
ŠTAMPA BLAGAJNIČKOG DNEVNIKA
AUTOMATSKO GENERISANJE NALOGA ZA GLAVNU KNJIGU

Kratak funkcionalni opis:

1.    Šifarnik Vrste blagajne omogućava evidenciju prometa gotovinom i ekvivalentima gotovine po različitim vrstama blagajne (glavna blagajna, pomoćne blagajne, blagajna poštanskih markica, blagajna bonova i sl.). U ovom šifarniku se preko jednog od generalnih šifarnika – Valute definira željena valuta (KM, EUR,..) za evidentiranje prometa blagajne.

2.    Šifarnik Blagajne omogućava da se svaka pojedinačna blagajna identifikuje u sistemu preko svoje jedinstvene šifre. Za svaku blagajnu se unosi konto za knjiženje prometa na nivou blagajničkog dnevnika. Za blagajne koje se vode u valuti različitoj od KM prikazuje se preračunata protuvrijednost u KM koja se i knjiži u Glavnu knjigu.

3.    Šifarnik Vrste temeljnica omogućava grupisanje istih ili srodnih blagajničkih poslova i štampu blagajničkih uplatnica / isplatnica u odgovarajućem formatu.

4.    Šifarnik Vrste transakcija omogućava jednoznačnost u obillježavanju blagajničkih poslova i povezivanje s kontima Glavne knjige. Jedna vrsta transakcije može imati vezu s KUF-om, odnosno KIF-om čime se omogućava direktan pristup u poresku evidenciju (PDV).

5.    Dnevnik blagajne je poslovna funkcija koja omogućava da se za svaku blagajnu pojedinačno unose transakcije hronološki kako nastaju. Uplatnice / Isplatnice se generišu na nivou temeljnice, dok jedna temeljnica može sadržavati više različitih vrsta transakcija istog tipa promjene (uplata / isplata). Jedna temeljnica može biti upućena samo na jednog uplatioca / primaoca (npr. kupac, dobavljač, banka, uposlenik).

6.    Blagajnički dnevnik se formira automatski unosom konkretnih vrsta transakcija i  predstavlja kumulativ početnog stanja blagajne i zbira prometa blagajne (uplate / isplate) na osnovu unesenih temeljnica. Blagajnički dnevnik može imati statuse: U pripremi i Zaključen. Zaključivanjem blagajničkog dnevnika formira se krajnje stanje u blagajni po blagajničkom dnevniku koji ima svoj hronološki broj nastajanja koji se automatski generiše. U tekućem radu samo jedan blagajnički dnevnik u okviru jedne blagajne može biti u pripremi. Prilikom otvaranja i zaključivanja blagajničkog dnevnika aktivne su različite logičke kontrole koje onemogućavaju postojanje nevalidnih situacija u blagajni (negativni saldo blagajne, bilansnu neravnotežu, nedostajući podatak za glavnu knjigu i sl.).

7.    Blagajnički dnevnik se može štampati i dok je u statusu U pripremi radi kontrole unesenih podataka i kad je zaključen za potrebe arhiviranja. U blagajnički dnevnik koji je zaključen ne mogu se više dodavati nove temeljnice / transakcije. Svaka temelnjice / transakcija ima svoj hronološki broj tako da nije moguće brisati / ispravljati podatke u temeljnicama koje prethode posljednjoj u hronološkom nizu.

8.    Za svaki blagajnički dnevnik se poziva opcija Knjiženje dnevnika nakon čega se uspostavlja direktna veza sa Glavnom knjigom preko naloga za knjiženje čiji je izvor modul Blagajna. U procesu automatskog knjiženja u Glavnu knjigu ugrađene su logičke kontrole da bi se izbjegle nevalidne situacije kao i eventualno dupliranje knjiženja. Za svaku kontrolnu funkciju ugrađene su odgovarajuće sistemske poruke.

9.    Prelazak u novi obračunski period (kalendarska godina) je organizovan tako da se novi blagajnički dnevnik samo prijavi u novom obračunskom periodu. Za svaki obračunski period (kalendarska godina) je predviđen unos početnog stanja svake blagajne radi eventualne ispravake inventurnih razlika.



< Nazad